Рођен је 1951. године у селу Дешилову, засеок Ђерен Девча, општина Мерошина. Осмогодишњу школу и Гимназију завршио је у Прокупљу. Дипломирао је на Правном факултету у Београду. До 1992. године радио је на пoслу судије у Општинском суду у Прокупљу. Био је начелник Топличког округа од 1993. до 2001. године. Учесник је рата на простору Републике Српске крајине и Републике Српске и у одбрани земље од НАТО агресије. Био је командант Косметско-топличког добровољачког одреда и председник Удружења бораца рата Републике Србије 1990. године. Рањаван је у рату два пута у борбама за Равне Котаре. Имао је чин пешадијског мајора у резерви.

Као начелник Топличког округа, установио је Светосавску повељу 1994. године, као највише признање у Топлици у области културе, просвете и здравства. На његову иницијативу установљена је градска слава у Прокупљу и те 1998. године био је први домаћин славе са садашњим патријархом Иринејом. Био је секретар Министарства за локалну самоуправу у Влади РС 1997. и 1998. године, народни посланик у Скупштини Србије од 1993. до 1997. и посланик у Већу грађана СРЈ  у периоду од 2000. до 2003. године. Одликован је са више ордена и признања државе Србије и СРЈ. После престанка дужности начелника, радио је као адвокат. У СПС је био члан ИО и члан ГО од 2000. до 2003. године. У Удружењу „Слобода“ био је члан УО. Био је потпредседник партије Покрет социјалиста од њеног оснивања.

Као председник Књижевног друштва „Раде Драинац“ и главни и одговорни уредник књижевног часописа „ТОК“, са др  Добросавом Бјелетићем и Гојком Тешићем, у издању Завода за уџбенике и научно – наставна средства  1999. године  штампа Сабрана дела Рада Драинца у десет књига. Као начелник округа подигао је споменик  песнику Драинцу у родном селу Трбуњу  и на брду Хисар у Поркупљу и спомен плочу у Удружењу књижевника Србије, Француска 7. у Београду.

Са сликаром Градимиром Петровићем, др Сретеном Петровићем и Огњеном Лакићевићем,  утемељио је у Прокупљу награду за сликарство „Божа Илић“, основао  је Ликовну колонију и отворио у центру града Галерију „Божа Илић“.  Сликару Божи Илићу подигао је споменик на Хисару и у Житном Потоку.

У Народном музеју Топлице покренуо је и основао  издавачку делатност и библиотеку „Баштина“. Основао је Информативни центар „Топлица“, у чијем саставу су били Радио „Топлица“ и Телевизија, а 1994. године обновио је рад „Топличких новина“.

Осамдесетих година, као дописник из Прокупља пише за нишке „Народне новине“. Као начелник округа учествује у изградњи конака при црквама, Свети Никола у Куршумлији и Светих архангела Михаила и Гаврила у селу Конџељу. Учествовао је у изградњи звоника цркве Светог Прокопија у Прокупљу. Као начелник, међу првима 1993. године, обнавља прославу Светог Саве као школске славе у Малој Плани и прокупачким средњим школама ( Гимназији и Техничкој школи).

У Топличком округу установио је СВЕТОСАВСКУ ПОВЕЉУ као признање Топличанима за изузетни допринос  у области просвете, културе и медицине. Пише  поезију, прозу и књижевну критику. Објављивао је у бројним часописима и новинама. У „ТОК-у“, „Књижевним новинама“, „Нашем стварању“, „Хвосну“, „Савременику“, „Путевима културе“, „Стремљењима“, „Градини“, „Багдали“ и другим бројним публикацијама и књижевним новинама. Песмама је заступљен у многобројним зборницима и антологијама. Збирка  поезије која носи назив „Књига Посвета“ налази се у штампи. Био је члан редакције београдског часописа за културу, уметност и друштвена питања „Збиља“.

За изузетан допринос култури добитник је Златне значке Културно просветне заједнице Србије за 1999. годину и Златне плакете „Цар Душан“ за 2000. ИП ,,Григорије Божовић“. Добитник је Светосавске повеље и плакете Светог Прокопија за посебан допринос  књижевности и култури Топличког округа и града Прокупља 2012. и 2013. године. Поезија му је награђена књижевном наградом часописа ,,Збиља“ (2013). Превођен је на белоруски. Заступљен је поезијом у више књижевних зборника и књига.

Ратко Зечевић ће бити сахрањен у среду 12. септембра. 2018.године у породичној гробници у селу Дешилово у 13 сати.